“Moja p0kojna nana je na sam.rti rekla samo jednu riječ… kredenac. Shvatili smo to kao da ne želi da ga bacimo i da ga je puno voljela. Tako smo i uradili, a jedna fioka je uvijek bila zaključana.
Kada smo sređivali naninu kuću, pod tepihom smo našli ključić za tu fioku. Bili smo veoma radoznali. Kada smo otvorili fioku, imali smo šta i vidjeti. Nana je godinama odvajala od svoje penzije i skupila oko 3000 eura.
Pored toga, tu su bile neke čokolade rahatlokumi. Bila je i porukica koja je glasila: “Djeco, ovo je moja ušteđevina za crne dane, ali pošto ste vi glupi i sigurno niste otvarali kredenac.
I snajka uopšte nije čistila moju kuću do sada, ovo potrošite na sebe. Pošto ste sah.ranu već otplatili. Voli vas majka, svekrva, nana.” Moja nana je kraljica. Djedovi, bake, nene su veoma posebni u našim životima. S njima stvorimo posebnu vezu.
Njihov odlazak mnogo tešk0 pada. Pogotovo onima koji su provodili dosta vremena sa njima. Cijenite ih, volite. Zovite i posjećujte. Nemojte da se osjete odbačenim. Ni vi ne biste voljeli da vas sutra kada ostarite drugi odbace. “
