“Taksista sam i jedno veče ulazi čovjek pomalo čudan. Da budem iskren prepao sam se. Ulazi čovjek jedno 40 godina star, sav nadrndan. Svo vrijeme bulji u telefon. Pozdravim ga kulturno i pitam ga gde vozim, a on mi na to odgovara” U tri lijepe”.
Zbunih se kada sam to čuo i i onda ga upitam, ne znam ni sam zašto sam tako reagovao:” A gde je to?” Ušutio se i par sekundi još nastavio da gleda u telefon. Potom podiže glavu i najnormalnijim glasom reče” Na Konarniku.” I ja ga poslušam.
Mislim se da hoće lu.đak izaći iz auta, ne mora mi ni platiti. Moram priznati da me uplaši0. Svo vrijeme šuti i bulji u taj mobitel. Dovezem ga na adresu i kažem mu da smo stigli. Lik mi kaže ” U redu je” i daje mi novac.
Odlazi, a ja sam ostao u čudu kada sam želio staviti novac u novčanik. Čovjek mi je za vožnju od 800 dinara dao 20 eura. Nisam mogao da vjerujem kada sam to vidio. Svakakvih ljudi ima. Bilo je raznih mušterija, ali ovakvu situaciju nisam imao.”
