“Već danima svojoj supruzi podmećem dokaze da je varam. Karmin na košulji, duge ženske dlake na kaputu. Poruke s nepoznatog broja koje mi stalno pristižu. Ništa mi ne govori, ali vidim da ju je uznemirilo.
Napravio sam par lažnih fotki sa jednom djevojkom. I tako kao “slučajno” ostavio ih na mjestu gdje ih može vidjeti. Nisam to trebao napraviti, ali eto. Odlučio sam se tako našaliti. Međutim, onda mi je priredila nešto što nikako nisam očekivao.
Došao sam ranije kući s posla i zatekao je sa poštarom! Da! Počeo sam da plačem od muke, a onda mi je ona rekla:” Kad možeš ti, mogu i ja”. Pokušao sam je ubijediti da nije onako kako se čini, da je sve bila moja glupa šala. Nekako sam je ubijedio, shvatila je da su fotke bile fotošopirane.
Plakao sam od muke. Volio sam je i volim je, ali mi ona slika nikako ne izlazi iz glave. Ovim sam i sebi i njoj uništio život. Ne znam šta da radim. Ja sam ljut na sebe, ljut zbog onoga što je uradila, a ona je ljuta na mene. Što mi je ovo trebalo?
