U martu 2023. godine, mali gradić Bor u Srbiji postao je pozornica jedne od najpotresnijih priča u skorije vreme. Nestanak dvogodišnje Danka Ilić potresao je ne samo njenu porodicu, već i čitavu zajednicu, otvarajući pitanja o bezbednosti dece i pravima najmlađih. Ovaj slučaj je pokrenuo širu diskusiju o neophodnim merama koje treba preduzeti kako bi se obezbedila sigurnost dece u zajednicama, čime je stavljena na test i efikasnost pravosudnog sistema.
Danka je nestala u noći koja je ostavila dubok trag u sećanju svih koji su bili uključeni u potragu. Njeni roditelji, Ivana i Marko Ilić, suočili su se s najgorim noćnim morama – neizvesnošću i panikom dok su tragali za svojom kćerkom. Tokom tih deset dana, lokalna zajednica se ujedinila, pružajući podršku i organizujući pretrage. Čak su i volonteri iz susednih gradova došli da pomognu, a mediji su pratili svaki korak potrage. Socijalne mreže su bile preplavljene porukama i informacijama, a ljudi su delili sve što su znali, nadajući se da će pomoći u pronalaženju malene Danka. Ova solidarnost pokazala je snagu zajednice, ali nije mogla umanjiti bol i patnju roditelja koji su svaki dan provodili sa nadom da će Danka biti pronađena živa.
Nakon deset dana agonije, došlo je do otkrića koje nijedan roditelj ne bi želeo da čuje. Policija je tokom istrage uhapsila dvojicu muškaraca, Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, koji su postali osumnjičeni za Dankino ubistvo. Prema izveštajima, osumnjičeni su navodno udarili Danka službenim vozilom JKP ‘Vodovod’ Bor, a zatim je njihovo beživotno telo odloženo na deponiju. Ove informacije su izazvale ogromno ogorčenje u lokalnoj zajednici, koja je tražila pravdu i odgovornost za ovako strašan zločin. Ljudi su organizovali proteste, noseći transparente sa natpisima kao što su “Pravda za Danka” i “Neka zlo bude kažnjeno”, dok su njihova lica odražavala tugu i bes.
Jedan od najsnažnijih momenata u ovoj tragediji bio je misteriozni poziv koji je primljen iste noći kada je Danka nestala. Osoba koja je zvala koristila je skriveni broj, a u pozadini se čuo tihi glas koji je izgovarao reči: ‘mama, mama’. Ovaj poziv je dodatno pojačao osećaj straha i sumnje među meštanima, dok je Ivana Ilić, Danka majka, otvorila svoje srce u medijima govoreći o dubokom gubitku, bolu i razočaranju koje je proživela. U tim trenucima, ona je postala glas mnogih roditelja koji su se plašili za bezbednost svoje dece, a njene reči su odjekivale širom zemlje. Ova situacija je izazvala osjećaj bespomoćnosti među građanima, koji su se pitali kako se ovakve stvari mogu dešavati u njihovoj zajednici.
Nakon hapšenja, osumnjičeni su prebačeni u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu na psihijatrijsko veštačenje. Većina ljudi je očekivala da će stručnjaci utvrditi da su osumnjičeni neuračunljivi, međutim, rezultati veštačenja su pokazali da su bili uračunljivi u trenutku kada su počinili zločin. Ova odluka je dodatno uzburkala javnost, koja je s pravom postavljala pitanja o pravdi i odgovornosti zločinaca. Na društvenim mrežama, građani su izražavali svoje ogorčenje, pozivajući na hitnu reformu pravosudnog sistema kako bi se osigurala pravda za Danka i druge žrtve. Debata o tome kako se takvi zločini kažnjavaju u Srbiji postala je goruća tema, a mnogi su se pitali kako bi se moglo sprečiti da se ovakve stvari ponove.
