“Od roditelja sam naslijedio kuću u Austriji… Jedinac sam, a kuća ima dva sprata i to sa posebnim ulazima. Imam 25 godina, živim sam i nemam djevojku. Jednog dana su tako ulicom prolazili neki momak i djevojka. Čuo sam kako govore da nisu našli stan za sebe.
Odmah sam ih zovnuo i rekao da imam jedan sprat slobodan za njih, ako žele. Rekao sam im da ne moraju plaćati kiriju, jedino struju što iznosi jedno 120 eura. Pristali su. Oni su brat i sestra, a moj prijedlog im je dosta pomogao.
Kada sam se vratio sa posla, kupio sam kebab i picu. Ponio sam i njima. Inače oni su iz Sbrije, a ja iz Bosne. Oboje su studenti. Postali smo dobri prijatelji. Kada nešto napravim ili kupim za jelo, pozovem i njih. Isto tako i oni. Kad kupujem stvari za kuću, vodim i njih, da mi pomognu pri odabiru.
Mnogo su mi zahvalni na svemu. Studenti su i naravno da im nije lako baš sa finansijama izaći na kraj. Drago mi je što sam im uspio pomoći, a ni ja nisam više usamljen. Baš se poštujemo. “
