Mladi student pošao na šetnju sa svojim profesorom. Dok su šetali i razgovarali, ugledaše na putu stari par cipela koji je pripadao seljaku koji je radio tu na polju. Student reče profesoru:” Hajde da mu sakrijemo cipele, sklonimo se iza grma i pratimo njegovu reakciju.
Na to će profesor:” Sinko, nemoj nikada da se šališ na račun nečije bijede i nevolje. Budući da si bogat, možeš priuštiti sebi veće zadovoljstvo. Bolje da mu u cipele stavimo zlatne novčiće i pratimo njegovu reakciju. ” To i uradiše, pa se sakriše iza grma.
Starac pođe obući cipele, pa osjeti da ga nešto žulja. Pomisli da je to kamen. Ubrzo shvati da je to novčić. I u drugoj pronađe isto. Tada sav sretan podiže ruke nebu i poče da se moli. Počeo je da govori o bespomoćnoj ženi i b0lesnoj djeci i kako im je ovaj novac od velike pomoći.
Student je bio ganut tim što je vidio. Profesor ga upita:” Da li bi bio sretan da si se našalio na l0š način sa ovim čovjekom?” Na to će student: “Naučili ste me lekciju koju nikada neću zaboraviti.”
