“Moj muž je 28 godina mlađi od mene. Bila sam mu profesorica i morali smo da pobjegnemo. Bio je u srednjoj školi, a ja sam mu bila profesorica. Dopao mi se, a i ja sam se dopala njemu. Pokušavala sam ignorisati to, ali na kraju nisam mogla.
Odlučila sam se razvesti od muža i pobjeći s njim. Pobjegli smo i vjenčali smo se. Tru.dna sam. Imam 49 godina, a on ima 21. godinu. U novom mjestu su mislili kao i svugdje da smo majka i sin. Kada im kažemo da smo par, tipična reakcija na koju smo se navikli- š0k.
Misle kako sam ja njega zavela, kako sam sram0tna. Da sam iskoristila dijete. B0li me to, ali mi se borimo za našu ljubav uprkos onome što drugi misle i 0suđuju nas. Iako sam sretna s njim, žao mi je što nismo u dobrim odnosima sa našim roditeljima.
Moji ne žele čuti za mene, njegovi ne žele čuti za njega. Vidim da mu to tešk0 pada i osjećam se krivom. Činjenica da sam trudna ih nije smekšala, čini mi se da su me zbog toga još više zamrzili.
